Moskva je glavni grad Rusije i njen finansijski, politički i kulturni centar. Sa 13 miliona stanovnika najveći je grad u Evropi.
Moskva je uglavnom skup grad, pa su i hoteli u Moskvi takodje skupi. Postoje hosteli za 15-20 EUR po noći, ali računajte da ćete za srednju kategoriju smeštaja morat da izdvojite bar 50-70EUR po noći.
Preporučujemo:
izaberite jedan od 500 hotela u Moskvi
Moskovsku klimu karakteriše pet sezona: proleće, leto, jesen, zima - i ruska zima. Tokom najgoreg dela zime definitivno se može reći da je ekstremno hladno, ali ako se dobro pripremite to može da bude i zanimljivo.
Najbolji period za posetu Moskvi je krajem proleća (maj ili jun) i početkom jeseni (septembar ili oktobar). Grad je naročito doteran za majske praznike, kao i za Dan Moskve u septembru. Tada se na ulicama oko Kremlja održavaju koncerti i predstave.
Javni prevoz
Aerodrom
Moskva ima nekoliko aerodroma: Šeremetjevo (SVO) I i II, Domededovo (DMO) i Vnukovo. Od Beograda do Moskve i JAT i Aeroflot imaju direktne letove. Avio karte Beograd - Moskva obično koštaju izmedju 280 i 330 EUR. Nekada je jeftiniji JAT a nekada Aeroflot. Za pronalaženje najpovoljnije avio tarife iz bilo koje svetske metropole za Moskvu, koristite naš pretraživač, gore desno.
Od Šeremetjeva do grada taksi košta od 30-50USD, a autobus će vas do prve stanice metroa prebaciti za manje od 1USD. Vožnja traje oko pola sata, ali imajte u vidu da može da se, zbog velikih saobraćajnih gužvi, produži i do dva sata.
Šta videti
Najbolje je da grad počnete da obilazite iz samog centra, Kremlja - mesta gde je Moskva rođena. U okviru zidina Kremlja nalaze se crkve i riznice od kojih nećete moći da se odvojite danima. U muzeju Kremlja čuvaju se pokloni koje su dobijali imperatori, odeća Petra Velikog, impresivna kolekcija kočija Katarine Velike koje su joj poklanjali ljubavnici i neverovatna zbirka carskih dijamanata. Odmah pored zidina Kremlja su najpoznatije atrakcije Moskve - od Crkve Svetog Vasilija Blaženog do Boljšoj Teatra i Zatvora Lubjanka. Tu je i Aleksandrovski sad sa Večnim plamenom posvećenim palim u Drugom svetskom ratu. Istočno od Crvenog Trga je Kitaj Gorod - prva naseobina izvan zidina Kremlja, koja potiče iz 13-14 veka.
Ostatak grada je najbolje posmatrati i obilaziti u koncentričnim krugovima. Severoistočno od centra su Čistije prudi sa jezerom pored glavnog bulevara i haotičnim trgom Komsomolskaja ploščad. Direktno severno od Kremlja je Petrovski distrikt, glamurozni šoping distrikt koji je ime dobio po glavnoj ulici i čuvenom manastiru Svetog Petra. Zapadno od Petrovski distrikta je Tverski distrikt, glavni komercijalni deo Moskve. Zapadno od Tverskog je Barikadnaja, koja je tako nazvana po barikadama i uličnim borbama tokom revolucije 1905.
Centar grada
Kremlj - sinonim politike i moći Rusije - geografski je centar i političko srce glavnog grada. Godine 1147, Juri Dolgoruki je svoje saveznike okupio baš na ovom mestu, i odatle počinje nastanak i razvoj Moskve. Kremlj je od tada kontinuirano bio simbol države. Odatle je Ivan Grozni započeo svoju diktaturu, Napoleon posmatrao kako Moskva gori, Lenjin krojio diktaturu proleterijata, Gorbačev orkestrirao Perestrojku, a Jeljcin napravio Novu Rusiju.
U prvim godinama Moskve svi stanovnici su živeli u okviru Kremlja koji je bio opasan niskim zidinama. Danas niko ne živi u centru grada, a ulicama se nižu vladine zgrade, istorijski muzeji, grandiozni teatri, luksuzni hoteli, i šoping centri. Široki bulevari i ceremonijalni trgovi najbolje dolaze do izražaja prilikom parada, masovnih okupljanja, koncerata, i drugih velikih događaja.
Crveni trg
Odmah izvan severoistočnog zida Kremlja je Crveni trg, ili Krasnaja ploščad. Na južnom delu trga je zgrada koja se više nego bilo koja druga povezuje sa Rusijom – Crkva Svetog Vasilija Blaženog.
Crveni trg je nekada bio tržnica i bio je komercijalno povezan sa trgovačkim kvartom Kitajski Gorod. Trg je oduvek bio mesto gde su se vlastodršci u Kremlju okupljali, slavili, i kudili. Ovde je Ivan Grozni 1547. javno priznao svoja nedela, podigao Crkvu Svetog Vasilija Blaženog 1550ih da bi obeležio svoje pobede i odao počast jurodivom Svetom Vasiliju koji je, kako kaže predanje, jedini mogao da se suprotstavi caru. Crveni trg bio je i gubilište i to ne samo za vreme Ivana Groznog. Na Crvenom trgu je 1671. rastrgnut kozački pobunjenik Stepan Razin. Za sovjetske lidere Crveni trg je bio glavno mesto gde su se održavale vojne parade, od kojih je najpoznatija ona iz 1941. kada su tenkovi sa trga krenuli pravo na borbenu liniju. Tokom Hladnog rata, ovuda su paradirali nosači interkontinentalnih balističkih projektila kako bi Zapad bio svestan snage sovjetske vojne sile.
Najbolji način da se priđe Crvenom trgu je kroz Kapiju uskrsnuća. Rekonstruisana je 1995, i danas izgleda identično originalnoj kapiji koja je na ovom mestu podignuta 1680, i koju je porušio Staljin, jer je smatrao da nije zgodna za demonstracije i parade koje se održavaju na Crvenom trgu. Naime, artiljerija nije mogla da prođe kroz kapiju prilikom ulaska na Crveni trg.
Obiđite:
- GUM (Gosudarsvenij Univerzalnij Magazin)- sada ekskluzivni šoping centar, a u sovjetsko vreme, u njoj su mogli da kupuju diplomate, stranci, i retko kada Rusi. Fasada je iz 19. veka.
- Kazanska crkva tj Crkva Borogodice kazanske- nalazi se preko puta severnog krila GUM-a, rekonstruisana je 1993. Originalna građevina podignuta je 1636. u znak zahvalnosti za proterivanje poljskih napadača. Tokom dva veka u katedrali se nalazila ikona Kazanske device, za koju se veruje da pomaže Rusima u borbi protiv Poljaka.
- Lenjinov mauzolej je jedna od atrakcija koja se ne sme zaobići prilikom posete Crvenom trgu, pogotovo od kako postoji mogućnost da nekadašnji lider završi na mestu gde je sahranjena i njegova majka u Sankt Petersburgu. Za sada, balsamovani lider se nalazi gde je i bio od 1924.
- Crkva Svetog Vasilija Blaženog- Ovaj simbol Rusije sagrađen je između 1555. i 1561. kao simbol bitke tokom koje je Ivan Grozni osvojio tatarsko uporište Kazan. Prema legendi, Ivan Grozni je oslepeo arhitekte ove crkve kako nikada više ne bi projektovali sličnu građevinu. Prividna anarhija oblika katedrale krije sveobuhvatan sistem od devet glavnih kapela: visoke kapele u sredini; četiri velike kapele osmougaonog oblika; i četiri manje u sredini. Kupole su popločane tek oko 1670. i tada su dobile ovaj patern boja.
- Muzej državne istorije - Na severnom kraju trga nalazi se Muzej državne istorije koji ima enormno veliku kolekciju i pokriva celokupan period ruske imperije, od kamenog doba do danas. Zgrada je podignuta krajem 19. veka i sama po sebi je atrakcija. Svaka prostorija je uređena u stilu perioda koji predstavlja.
Manežnaja ploščad – Trg Manjež Na severnom kraju Crvenog trga nalazi se trg Manežnaja ploščad, nazvan po kremljinskim štalama koje su nekada stajale na ovom mestu. Na trgu se nalazi statua najuspešnijeg sovjetskog komandanta Maršala Žukova na konju.
Teatralnaja ploščad – Trg Teatra - Pozorišni trg situiran je 200 metara severoistočno od Maneža. Nekada je na ovom mestu tekla rečica Neglinaja koja je okretala mlinove postavljene na mestu današnjeg hotela Metropol. Trg je tek početkom 19. veka dobio pozorišta i grandiozni izgled. Na trgu se nalaze Boljšoj teatar i Hotel Metropol. Tu su i nekadašnje zidine koje su u 16. veku okruživale Kitaj Gorod.
Muzej KGB Muzej KGB-a ima četiri prostorije i posvećen je istoriji, propagandi, i radu sovjetske obaveštajne službe.
Lubjanskaja plošćad – Trg Lubjanka je decenijama bio simbol KGB-a. Od 1926. do 1990. zvao se Ploščad Deržinskogo, po Feliksu Deržinskom, osnivaču Čeke, prve u nizu sovjetske organizacije državne bezbednosti, a njegova statua dominirala je trgom. Statua je 1991 srušena, a danas se može videti u Parku skulptura (Krimski val 10).
Zatvor Lubjanka Tokom 1930ih godina, zatvor Lubjanka bio je mesto gde su poslate hiljade nevinih žrtava Staljinovih čistki. Danas ova sumorna siva zgrada nije više zatvor, već sedište FSB-a, Savezne državne bezbednosti.
Muzej Majakovskog - U zgradi ovog muzeja nalazio se državni stan u kojem je poslednje godine svog života proveo revolucionar i futuristički pesnik Vladimir Majakovski. Sačuvana je soba u kojoj je živeo i u kojoj je 1930. godine izvršio samoubistvo. Muzejom danas upravlja njegova unuka.
